Bosiljak – sadnja i uzgoj

Bosiljak - sadnja i uzgoj
Graphic by nasedvoriste.com

Bosiljak (Ocimum basilicum) je jedna od najpopularnijih i najlakših začinskih biljaka za gajenje. Član je porodice nane i iako se najčešće povezuje sa italijanskom kuhinjom, njegovo poreklo je iz Indije. Izuzetno aromatično lišće ima različite ukuse, od blago limunasto-mentol ukusa slatkog bosiljka do cimetastog i sladića. Boja lišća varira od bogate zelene do tamno ljubičaste, sa glatkim ili naboranim listovima.

Sve vrste bosiljka lako rastu u toplom, sunčanom vremenu. Listovi se obično koriste u kuvanju, ali su i cvetni pupoljci jestivi. Ova brzorastuća biljka podjednako dobro uspeva u baštama i saksijama. Pri dovoljno toplom vremenu, nove biljke bosiljka su spremne za orezivanje (radi podsticanja bujnijeg rasta) za oko šest nedelja.

Uobičajeni naziv Bosiljak
Botanički naziv Ocimum basilicum
Familija Lamiaceae (Usnatice)
Tip biljke Jednogodišnja, višegodišnja, začinska
Veličina 45-60 cm visine i širine
Izloženost suncu Puno sunce
Tip zemljišta Dobro drenirano
pH zemljišta Kiselo, neutralno, alkalno
Vreme cvetanja Leto, jesen
Poreklo Afrika, Azija

Sadnja bosiljka

Kada saditi bosiljak?

Bosiljak je biljka toplog vremena, pa se često sadi iz rasada koji su započeti u stakleničkim uslovima. Ako gajite bosiljak iz semena, potrebno je započeti ih u zatvorenom prostoru oko šest nedelja pre poslednjeg prolećnog mraza. Bosiljak je spreman za berbu za oko 60 do 90 dana od sejanja.

Sprečite cvetanje bosiljka što je duže moguće tako što ćete brati ili štipati gornje setove listova čim biljka dostigne visinu od oko 15 cm. Ako biljka procveta, na putu je da donese seme i neće rasti žbunasto i ispuniti se ukusnim lišćem.

Izbor mesta za sadnju

Izaberite mesto sa punim suncem i dobro dreniranim zemljištem. Bosiljku je potrebno šest do osam sati punog sunca svakoga dana. Dovoljno sunca takođe znači manje problema sa bolestima i čvršće biljke. Ovo važi osim u najtoplijim klimama, gde bosiljak preferira delimičnu senku.

Razmak, dubina i potpora

Kada sadite bosiljak direktno u baštu, rasporedite biljke na razmaku od 30-45 cm. Ovo će im omogućiti dovoljno prostora za rast i dobru cirkulaciju vazduha. Sadite seme na dubini od oko 6 mm, ili rasad na istoj dubini na kojoj je bio u saksiji. U vetrovitim područjima, možda će biti potrebno postaviti male štapove za potporu kako bi se sprečilo savijanje stabljika.

Za gajenje u saksijama, izaberite posudu dubine najmanje 20 cm sa rupama za drenažu. Jedna biljka po saksiji prečnika 20 cm je idealna. Ako sadite više biljaka u veću posudu, održavajte isti razmak kao u bašti.

Nega bosiljka

Svetlost

Bosiljak najbolje raste sa šest do osam sati punog sunca svakoga dana. Obilno sunce takođe znači manje problema sa bolestima i čvršće biljke. Ovo je slučaj osim u najtoplijim klimama, gde bosiljak preferira delimičnu senku.

Zemljište

Bosiljak najbolje uspeva u vlažnom, bogatom, dobro dreniranom zemljištu. Dobra ideja je da obogatite zemljište kompostom ili drugim hranljivim malčom.

Zalivanje

Zalivajte bosiljak duboko i redovno, ali vodite računa da zemljište bude dobro drenirano. Koristite malč da pomogne u zadržavanju vlage.

Temperatura i vlažnost vazduha

Bosiljak voli toplotu. Ne trudite se da ga sadite dok dnevne temperature ne ostanu oko 21-26°C i noćne temperature iznad 10°C. Bosiljak je vrlo osetljiv na mraz i biće jedna od prvih biljaka koje će uginuti u jesen.

Đubrenje

Pošto ćete brati listove sa vaših biljaka bosiljka, možda ćete morati često da ih đubrite. Đubrivo opšte namene dobro funkcioniše i pomaže da se osigura kontinuirani rast novih listova.

Vrste bosiljka

Postoji mnogo kultivara bosiljka, kao i drugih srodnih vrsta sa jedinstvenim ukusima:

  • ‘Genovese’: Ova sorta ima veće listove od običnog slatkog bosiljka, sa svim ukusom i aromom tradicionalnog bosiljka. Posebno je popularan u talijanskoj kuhinji, osobito za pripremu pesta. Listovi su svijetlozeleni, mesnati i izrazito mirisni. Biljka može narasti do 60 cm visine i idealna je za uzgoj u vrtu ili na balkonu.
  • ‘Cinnamon’ ili ‘Mexican Spice’: Uživajte u zelenom lišću, ljubičastim cvetovima i začinskom, cimetastom mirisu. Ova predivna sorta bosiljka je prava poslastica za sva čula. Njeni listovi su tamnozeleni i sjajni, a kada procveta, stvara prelepe grozdove ljubičastih cvetova koji privlače leptire i pčele. Posebno je cenjena zbog svog jedinstvenog mirisa koji podseća na cimet, što je čini odličnim izborom za aromatične čajeve i egzotična jela.
  • Limun bosiljak: Ovo je hibridna biljka sa izrazitim mirisom i ukusom citrusa. Nastao je ukrštanjem običnog bosiljka i limunskog bosiljka, stvarajući jedinstvenu aromu koja kombinuje sveže začinske note klasičnog bosiljka s osvežavajućim citrusnim prizvukom. Idealan je za pripremu mediteranskih jela, salata i marinada. Listovi su svetlozelene boje i mogu se koristiti sveži ili osušeni.
  • Tajlandski bosiljak: Ova sorta ima slađi ukus sa notom sladića. Vrlo je čest u azijskoj kuhinji, posebno vijetnamskim jelima. Listovi su manji od običnog bosiljka i imaju ljubičastu nijansu na naličju. Biljka može narasti do visine od 45 centimetara i ima prekrasne ljubičaste cvetove koji su takođe jestivi. Najbolje uspeva u toplim i vlažnim uslovima, a može se uzgajati i u posudama na balkonu ili terasi. Tajlandski bosiljak je nezamenjiv sastojak u mnogim azijskim supama, curryima i wok jelima, gde dodaje karakterističnu aromu i svežinu.

Berba bosiljka

Možete početi da berete listove bosiljka kada biljke dostignu 15-20 cm visine. Čak i ako ne koristite listove u kuvanju ili ih ne sušite ili zamrzavate, redovno branje listova će poboljšati vitalnost biljke. Listovi bosiljka se mogu sušiti ili zamrzavati za upotrebu nakon berbe.

Saveti za berbu

Za najbolje rezultate, berite listove rano ujutru kada su esencijalna ulja najkoncentrisanija. Koristite čiste, oštre makaze ili nož kako biste izbegli oštećenje stabljike. Uvek secite iznad para listova – to će podstaći biljku da se razgrana i proizvede više listova.

Čuvanje svežeg bosiljka

Sveže ubrani bosiljak može se čuvati nekoliko dana ako stavite stabljike u čašu vode na sobnoj temperaturi. Pokrijte listove labavo plastičnom kesom i držite dalje od direktne sunčeve svetlosti. Alternativno, možete umotati oprane i osušene listove u vlažni papirni ubrus i staviti ih u plastičnu kesu u frižider.

Sušenje i zamrzavanje

Za dugotrajno čuvanje, bosiljak se može sušiti ili zamrznuti. Za sušenje, vežite stabljike u male snopove i okačite ih naopako u toplom, tamnom prostoru sa dobrom ventilacijom. Za zamrzavanje, iseckajte listove i stavite ih u posude za led sa malo vode ili maslinovog ulja.

Gajenje bosiljka u saksijama

Bosiljak uspeva u skoro svakoj vrsti saksije ili posude. Ali postoje dva pravila za uspeh: održavanje zemljišta vlažnim i izbegavanje prenatrpanosti biljaka. Najlakši način da sledite oba pravila je da sadite u velike, duboke saksije, što znači više zemljišta za zadržavanje vlage i više prostora za širenje više biljaka i osiguravanje adekvatne cirkulacije vazduha.

Saveti za gajenje u saksijama

Izaberite saksiju dubine najmanje 15 cm sa rupama za drenažu. Napunite je kvalitetnim supstratom za saksijske biljke koji dobro drenira. Jedna do dve biljke bosiljka su dovoljne za saksiju prečnika 20-25 cm.

Postavite saksije na osunčano mesto, idealno blizu prozora ako ih gajite u zatvorenom. Redovno proveravajte vlažnost zemljišta – saksijske biljke se brže isušuju od onih u bašti. Zalivajte kada gornji sloj zemljišta postane suv na dodir.

Za optimalan rast u saksijama, prihranjujte biljke tečnim đubrivom svake 4-6 nedelje tokom sezone rasta. Redovno uklanjajte cvetove kako biste produžili period berbe listova.

Uobičajene štetočine i bolesti bosiljka

Lisne vaši su najveća štetočina bosiljka, posebno kod biljaka gajenih u zatvorenom prostoru. Bube i puževi takođe mogu biti neprijatnost napolju, stvarajući rupe u lišću. Prekrijte celu biljku rastvorom sapuna od 2 kafene kašičice tečnosti za pranje sudova na punu galonu vode da biste se rešili ovih štetočina.

Bosiljak je podložan pepelnici, koja se može kontrolisati obezbeđivanjem dovoljno prostora između biljaka za poboljšanje cirkulacije vazduha i izbegavanjem zalivanja odozgo, što može prskati gljivične spore na biljke. Ozbiljno pogođeno lišće treba ubrati i baciti.

Često postavljana pitanja

Da li je lako gajiti bosiljak?

Apsolutno. Čak će i početnik lako uspeti da gaji ovu aromatičnu biljku.

Koliko dugo treba da bosiljak poraste?

Od semena do berbe, bosiljak je spreman za branje za tri do četiri nedelje.

Da li je bosiljak višegodišnja biljka?

Ne. Bosiljak je jednogodišnja biljka i potrebno ga je ponovo saditi svako proleće.

Ova stranica koristi kolačiće kako bi unapredila vaše korisničko iskustvo. We are committed to protecting your privacy and ensuring your data is handled in compliance with the General Data Protection Regulation (GDPR). We are committed to protecting your privacy and ensuring your data is handled in compliance with the General Data Protection Regulation (GDPR).