Sadnja jagoda

Jagodama je potrebno 6 do 10 sati dnevno izloženosti direktnoj sunčevoj svetlosti, pa za sadnju jagoda izaberite sunčano mesto. Inače, jagode su tolerantne na različite tipove zemljišta, mada preferiraju ilovastu zemlju koja se dobro drenira.

Priprema zemljišta za sadnju jagoda

Da biste im osigurali dobar početak, u zemljište dodajte nekoliko kanti dobro zrelog stajnjaka pre sadnje – možete koristiti i baštenski kompost. Ako je zemljište u vašoj bašti glinovito, pomešajte ga sa površinom od oko 10 cm ili više komposta i dobro izgrabljajte zemljište oblikujući uzdignute humke kako biste dodatno poboljšali drenažu. Ako je zemljište u vašoj bašti peskovito, jednostavno ga lagano obradite da biste uklonili korov i pomešajte sa slojem bogatog komposta ili zrelog stajnjaka debljine 1.5-2 cm.

pH vrednost zemljišta treba da bude između 5,5 i 7. Ako je potrebno, popravite kiselost zemljišta pre sadnje. Ako je zemljište u području u kojem živite prirodno alkalno, najbolje je gajiti jagode u polu-buradima ili drugim velikim posudama napunjenim zemljom za saksije obogaćenom kompostom. Uzdignute leje su posebno dobra opcija za sadnju i uzgoj jagoda.

Praktikujte rotaciju useva kako biste ostvarili najbolje rezultate. Osim ako ne planirate da svake godine dohranjujete zemljište, jagode nemojte saditi na mestu gde su nedavno bili posađeni paradajz, paprike ili plavi patlidžan.

Takođe, imajte na umu da su jagode i beli luk dobre ‘komšije’ ako ste planirali da sadite i jednu i drugu kulturu. Naime, beli luk pomaže u odvraćanju štetočina poput grinja koje napadaju jagode.

Kada saditi jagode?

• Planirajte sadnju čim se zemlja može obrađivati u proleće. Proverite datume kako biste se uverili da više neće biti mraza.
• Sadite nove jagode svake godine kako biste održali visok kvalitet plodova svake sezone. Jagode će svake sezone proizvesti nove stabljike koje se ukorenjuju i izrastaju u nove biljke jagode.
• Kupite biljke otporne na bolesti iz pouzdanog rasadnika, sorte koja se preporučuje za uzgoj u vašem području. Možete se konsultovati sa rasadnikom od kojeg ih kupujete ili sa nekim ko je više upućen u sadnju jagoda ili baštovanstvo, uopšte.
• Jagode možete kupiti u saksijama, ali ih takođe ponekad možete pronaći kao gole korene jagoda, koje predstavljaju zaista odličnu vrednost za cenu koju imaju na tržištu. Izgledaju prilično šokantno, bez lišća i prilično su neugledne, ali neka vas to ne odbije. Čim dođu u dodir sa zemljom, krenuće!

Kako saditi jagode?

• Obezbedite adekvatan prostor za širenje jagoda. Ostavite razmak od oko 45 cm između sadnica kako bi se jagode mogle razvijati i ostavite razmak od otprilike 1 metar između redova. Jagode su biljke koje se šire. Sadnice će pustiti nove stabljike, koje će opet pustiti svoje vlastite nove stabljke. (Jagode koje se gaje u posudama mogu se saditi bliže jedna drugoj.)
• Rupe za sadnju treba da budu dovoljno duboke i široke da prime ceo korenski sistem bez savijanja. Međutim, ne sadite jagode previše duboko! Korenje treba da bude pokriveno, ali kruna treba da bude tačno na površini zemlje. Veoma je važno da ne zakopate krunu (centralni rastući pupoljak) biljke, jer bi jagoda mogla da istruli. Lišće, cvetovi i plodovi moraju biti izloženi svetlosti i svežem vazduhu.
• Prilikom sadnje dobro zalijte jagode kako biste učvrstili njihov koren.
• Koristite malč od slame.

Sadnja jagoda u posudama

Jagode u saksijama ili kontejnerima je lako pravilno posaditi. Sadnice se stavljaju na istu dubinu kao i mešavina za saksije u posudi, ali kada su u pitanju biljke golog korena, pazite da ne idete previše duboko ali ni previše plitko. Ako ste stavili jagodu previše duboko, biljka se može mučiti i potencijalno istruliti. Ako ste je stavili previše plitko, ljuljaće se, biće nestabilna i vrlo lako će se osušiti. Otprilike želite da kruna biljke, odakle izlaze stabljike lišća, bude tek malo iznad površine zemlje.

Uzgoj jagoda

Gajenje

Glavni savet za uzgoj jagoda je da ih dobro zalivate dok još uvek razvijaju korenje i tokom suvog vremena. Vlaga je izuzetno važna zbog njihovog plitkog korena. Zalivajte ih adekvatno, sa oko 2,5 cm po kvadratnom metru nedeljno. Biljkama jagode treba mnogo vode u periodu kad im se razvijaju stabljike i cvetovi, i ponovo krajem leta kada su biljke potpuno zrele i pripremaju se za zimsko mirovanje.

Držite gredice sa jagodama pod malčem da biste smanjili potrebe za vodom i invaziju korova. Bilo koja vrsta malča – od crne plastike do borovih iglica ili usitnjenog lišća – održavaće zemlju vlažnom, a biljke čistim.

Budite marljivi u suzbijanju korova – jagode plevite ručno, posebno u prvim mesecima nakon sadnje.

Kada jagode procvetaju, đubrite ih tečnim đubrivom za paradajz sa visokim sadržajem kalijuma da biste podstakli dobru proizvodnju plodova jagode. Jagode, kao i mnoge druge biljke, takođe imaju koristi od dodavanja organskog đubriva opšte namene početkom proleća, kada počinju da rastu, kako bi se podstakao rast tokom nove sezone.

U prvoj godini uzgoja, otkidajte cvetove da biste sprečili biljke jagode da daju plodove. Ako im se ne dozvoli da daju plodove, jagode će svoje rezerve hrane utrošiti na razvoj zdravog korena, što je dugoročno dobra stvar. Prinosi će biti mnogo veći u drugoj godini.

Uklonite napotrebne stabljike. Prva i druga generacija jagoda daju veće prinose. Pokušajte da održite razmak između biljaka ćerki oko 25 cm.

Pokrivači za redove su dobra opcija za zaštitu cvetova i plodova od ptica.

Zimska nega jagoda

Jagoda je višegodišnja biljka. One su prirodno otporne na hladnoću i preživeće temperature na kojima dolazi do blagog smrzavanja. Dakle, ako živite u područjima gde su zime blage, potrebno je veoma malo nege.

U regionima gde temperatura redovno pada ispod -5°C, jagode će biti u fazi mirovanja. Najbolje je obezbediti određenu zimsku zaštitu:

• Kada se sezona rasta završi, pokosite ili isecite stabljike na 2,5 cm. Ovo se može uraditi nakon prvih nekoliko mrazeva ili kada temperatura vazduha dostigne -6°C.
• Prekrijte biljke slojem malča debljine oko 10 cm od slame, borovih iglica ili drugog organskog materijala.
• U još hladnijim područjima, treba dodati više izolacionog malča.
• Prirodne padavine bi trebalo da adekvatno održavaju dovoljnu vlažnost zemljišta.
• Uklonite malč početkom proleća nakon što prođe opasnost od mraza.

Kako razmnožavati jagode

Jagode proizvode duge, stabljike sa malim biljčicama koje izrastaju duž njih. Možete ih koristiti za uzgoj više jagoda tako što ćete jednostavno pričvrstiti biljčice za zemlju i zatim ih odvojiti od matične biljke kada se ukorene.

Vrste jagoda

Pokušajte da zasadite više od jedne sorte. Svaka će različito reagovati na uslove, i imaćete različite plodove za uživanje.

U Srbiji, nekoliko sorti jagoda je posebno popularno među uzgajivačima zbog svoje prilagođenosti lokalnim klimatskim uslovima, otpornosti na bolesti i kvaliteta plodova. Evo nekih od najpopularnijih:

• Clery – Rana sorta koja daje velike, slatke plodove. Otporna je na bolesti i dobro podnosi transport.
• Alba – Takođe rana sorta, poznata po krupnim, čvrstim plodovima sjajne crvene boje. Dobro podnosi hladnoću.
• Joly – Srednje rana sorta sa velikim, konusnim plodovima intenzivno crvene boje. Ima dobar prinos i otporna je na bolesti.
• Roxana – Srednje kasna sorta sa krupnim, slatkim plodovima. Dobro podnosi sušu i otporna je na bolesti korena.
• Senga Sengana – Stara, pouzdana sorta koja je i dalje popularna. Daje srednje krupne plodove odličnog ukusa, pogodne za preradu.
• Marmolada – Kasna sorta sa velikim, čvrstim plodovima. Dobro podnosi transport i skladištenje.
• Arosa – Srednje kasna sorta sa krupnim, sjajnim plodovima. Otporna je na bolesti i ima dobar prinos.

Ove sorte su se pokazale uspešnim u srpskim uslovima, ali izbor sorte može zavisiti od specifičnih lokalnih uslova, namene (za svežu potrošnju ili preradu) i ličnih preferencija uzgajivača. Preporučuje se konsultacija sa lokalnim poljoprivrednim stručnjacima ili iskusnim uzgajivačima za najbolji izbor sorte za vaše specifične uslove.

Berba

Kako brati jagode?

Kada ih sami uzgajate, možete ih brati na vrhuncu zrelosti. Ako nema više belih jagoda – to vam je znak! Berite samo potpuno crvene (zrele) jagode, i berite ih na svaka tri dana.

• Plod je obično spreman za berbu 4 do 6 nedelja nakon cvetanja.
• Idealno je brati plodove u toplini popodneva kako biste ubrali plod sa maksimalno pojačanim ukusom.
• Secite stabljiku – ne vucite plod jagode, jer biste mogli oštetiti biljku.
• Za jagode koje rađaju u junu, berba traje do 3 nedelje. U zavisnosti od sorte, trebalo bi da imate obilje jagoda.

Kako čuvati jagode?

• Čuvajte neoprane jagode u frižideru 3 do 5 dana.
• Jagode se mogu zamrznuti cele u periodu od oko 2 meseca.
• Dehidrirajte ih ili pretvorite u ukusne džemove.

Štetočine/Bolesti koje napadaju jagode

• Siva plesan
• Pepelnica
• Japanska buba
• Grinje
• Puževi golaći

Saveti za borbu protiv štetočina

• Ozbiljno obratite pažnju na ptice! Mreže su jedna opcija za fizičko sprečavanje da ptice dođu do plodova u razvoju; pobrinite se da ih postavite pre nego što plodovi jagode počnu da bubre i dobijaju crvenu boju.
• Druga štetočina na koju treba paziti su puževi. Postavite zamke za puževe između biljaka ili, ako ste za jedan više organski način kontrole puževa, koristite zamke sa pivom. Raširite pesak preko gredice sa jagodama da biste odvratili puževe – ova metoda takođe dobro funkcioniše za salatu. Borove iglice takođe sprečavaju štetu od puževa.
• Za veće bube kao što je japanska buba, poprskajte biljke pireom od belog luka i ulja semena nima.
• Druga stvar na koju treba paziti je mraz rano u sezoni kada biljke cvetaju. Jagode su super otporne, ali ako mraz dođe do cvetova, jagode se jednostavno neće razviti. Zato pokrijte cvetajuće biljke pokrivačima za redove ako smatrate da vam preti mrazna noć.

I za kraj jedna zanimljivost:

Zašto se jagode zovu jagode?

Jedna teorija je da su ih šumski berači nizali na komadiće slame kada bi ih nosili na tržište. Drugi veruju da površina ploda izgleda kao da su u nju ugrađene iglice slame. Treći misle da ime potiče od staroengleske reči koja znači „rasuti se“ jer se jagode šire u svim pravcima i izgledaju kao da su slučajno rasute po zemlji.

Junski pun mesec se zove Jagodasti mesec jer kada se ovaj Mesec pojavi, to je signal da je vreme da se počne sa sakupljanjem zrelog voća.