Šargarepa – sadnja, uzgoj i nega

Šargarepa je dvogodišnje povrće, iako se obično bere u prvoj godini rasta pre nego što prezimi i procveta sledeće godine. Lišće šargarepe je sitno i razbarušeno nalik na paprat. Cvetovi šargarepe imaju pet latica i čašičnih listića i rađaju se u složenim štitovima. Koren šargarepe je, uglavnom, oko 2,5 centimetara u prečniku i između 2,5 i može biti duži od 30 centimetara dužine. Šargarepa je najpoznatija po dugačkom, narandžastom korenu, ali zapravo dolazi u nekoliko boja i oblika.

Šargarepu sadite u proleće, a seme će proklijati za 10 do 21 dan. Od semena do berbe obično treba 50 do 75 dana.

Sadnja šargarepe

Vreme sadnje (kada saditi šargarepu?)

Šargarepa dobro raste i za vreme hladnijih perioda. Možete početi sa sadnjom rasada šargarepe ili sejanjem semena čim zemlja postane obradiva u proleće, čak i dve do tri nedelje pre poslednjeg mraza. Možete sukcesivno saditi šargarepu svake druge nedelje tokom proleća. U toplijim klimama, možda ćete čak imati više uspeha u gajenju šargarepe tokom jeseni i zime.

Izbor mesta za sadnju šargarepe

Šargarepi će odgovarati mesto koje je izloženo suncu šest do osam sati dnevno ili sa malo hlada u kasno popodne. Zemlja treba da bude rastresita, peskovita i dobro drenirana jer će šargarepa vrlo sporo sazrevati ako je primorana da raste u teškoj zemlji. Gajenje šargarepe u uzdignutim lejama sa rastresitom zemljom je idealan izbor.

Razmak i dubina sadnje

Pravilno razmaknut raspored šargarepe je ključ za berbu zdravog useva, ali nije uvek lako i zahteva dosta proređivanja. Posejte seme 6 mm ispod površine zemlje što ravnomernije možete na razmaku od 5-7 cm. Mladice će biti u redu ako neke od njih niknu i na razmaku od 1 cm, ali kako rastu, obično zahtevaju oko 7 cm prostora između dve mladice. Odsecanje ili štipanje mladica u ravnini sa nivoom zemlje je najbolji način da se izbegne povređivanje obližnjeg korenja. Šargarepi ne treba potpora, ali ne voli ni presađivanje ili uznemiravanje.

Nega šargarepe

Svetlost

Iako korenje raste pod zemljom, lišću je potrebno puno sunce do delimična senka kako bi korenje šargarepe brzo raslo i razvijalo plod.

Zemlja

Šargarepi je potrebna rastresita zemlja sa dobrom drenažom. Kamenje i grudve će uzrokovati da se koren šargarepe račva i deformiše. Šargarepa zahteva blago kiselo zemljište – u rasponu od 6.0 do 6.8 pH.

Voda

Zalivajte šargarepu sa najmanje 2.5 cm vode svake nedelje. Malčiranje će pomoći u očuvanju vlage i održavanju hladnoće zemlje.

Temperatura i vlažnost

Iako je dvogodišnja biljka šargarepa se obično gaji kao jednogodišnja u svim zonama i klimama. Međutim, šargarepe najbolje rastu i najukusnije su kada noćne temperature u proseku iznose oko 13°C, a dnevne temperature oko 24°C. U toplijim klimama, šargarepa se ponekad sadi kao kasni jesenji i zimski usev.

Đubrenje

Ako vaša zemlja nije bogata organskim materijama, biće potrebna dodatna prihrana oko dve nedelje nakon što se pojave vrhovi šargarepe. Bilo koje kvalitetno organsko đubrivo za povrće će odgovarati. Pošto se gaji zbog korena, nemojte preterivati sa azotnim đubrivom, koje uglavnom pomaže rastu listova.

Vrste šargarepe

Postoji naizgled beskonačan broj sorti šargarepe u različitim veličinama i bojama. Neke značajne sorte koje vredi probati su:

• ‘Danver’s Half Long’: rana, slatka i laka za gajenje
• ‘Imperator’: dugačka sorta koja zadržava svoju slatkoću i hrskavost tokom skladištenja
• ‘Little Finger’: slatka mini šargarepa
• ‘Paris Market’/’Thumbelina’: punačka, okrugla i veličine zalogaja

Šargarepa i paškanat

Šargarepa se često može pomešati sa paškanatom, zato što nisu sve šargarepe narandžaste, a mnoge vrste šargarepe i paškanata su iste boje i oblika. Šargarepa i paškanat (Pastinaca sativa) takođe pripadaju istoj porodici. Najveća razlika između njih je u ukusu – šargarepe su slatke, a paškanat ima pikantnu notu. Često se obe biljke koriste u istom receptu da bi jelu dale pun ukus.

Berba šargarepe

Gajenje šargarepe (Daucus carota) – ili bilo kog korenastog povrća – može biti pomalo rizično jer ne možete videti kako napreduju dok ih ne uberete. Vreme berbe šargarepe zavisiće od sorte koju gajite, ali prosečno vreme od setve do berbe je oko 50 do 75 dana.

Koristite dane do berbe naznačene na pakovanju semena kao vodič kada da počnete sa berbom. Proverite da li su vrhovi vaših biljaka šargarepe dostigli očekivani prečnik opipavanjem tik ispod površine zemlje. Jedini pravi test je da izvadite jednu šargarepu i probate je.

Nemojte prerano brati misleći da ćete dobiti slatke male šargarepe. Male šargarepe u prodavnici su ili posebna sorta koja sazreva mala ili velike šargarepe koje su obrađene do baby veličine. Nezrele šargarepe će biti bezukusne jer nisu imale vremena da razviju punu slatkoću. Često se slatkoća razvija kada usev prođe kroz mraz.

Ako je zemlja vrlo meka, možete uvrtati i izvući šargarepe iz zemlje. Kako biste bili sigurni, mudro je malo rastresiti zemlju pre berbe, pazeći da ne probodete šargarepe u procesu. Uklonite lišće odmah nakon berbe. Lišće će nastaviti da uzima energiju i vlagu iz korena, ostavljajući ih mlitavim i smanjujući slatkoću vaših šargarepa.

Uzgoj šargarepe u saksijama

Šargarepi je potrebna rastresita zemlja sa dobrom drenažom. Račvaće se i deformisati ako naiđe na najmanji otpor, poput kamena ili tvrde zemlje u bašti. Ako ne možete obezbediti rastresitu zemlju u vašoj bašti, razmislite o gajenju šargarepe u posudi koristeći zemlju za saksije posebno namenjenu za gajenje povrća. Kraće vrste šargarepe, poput ‘Paris Market’, ili druge vrste sa korenjem koje raste i sazreva do 5-7 cm dužine, idealne su za saksije.

Pobrinite se da vaša posuda (bilo koji materijal je u redu) bude najmanje 30-60 cm u prečniku, najmanje 30 cm duboka i sa dosta rupa za drenažu. Šargarepa u posudama će zahtevati više vode nego usevi u zemlji; zalivajte posudu temeljno jednom nedeljno.

Orezivanje

Da biste sprečili deformisane korene, održavajte područje bez korova dok šargarepa raste. Ako kasnije morate da proređujete, možete koristiti sitnu šargarepu u salatama. Kada završite sa proređivanjem, vaše šargarepe bi trebalo da budu dovoljno razmaknute tako da se ne dodiruju kada sazru.

Sadnja šargarepe iz semena

Šargarepa se može saditi iz rasada iz rasadnika, ali je uobičajeniji metod direktna setva semena u baštu čim zemlja postane obradiva u proleće. Međutim, seme šargarepe je sitno što otežava ravnomerno sejanje. Može im trebati i do tri nedelje da niknu.

• Obradite zemlju najmanje 30 cm duboko kako biste bili sigurni da je laka i rastresita i da može izuzetno dobro da se drenira.
• Napravite plitke brazde u zemlji (duga drška baštenske alatke će obaviti posao), 6 mm duboke i 30 cm razdvojene ako sejete više od jednog reda šargarepe.
• Pospite sitno seme šargarepe na razmaku od 5-7 cm, 6 mm duboko, i lagano prekrijte zemljom. Teško je ravnomerno rasporediti seme šargarepe, pa ćete verovatno morati da ih proređujete kako rastu.
• Napišite ime useva i datum setve na plastičnom markeru reda, dršci od četke ili štapiću od sladoleda da označite lokaciju vašeg reda. Označavanje lokacije redova pomaže vam da znate gde da zalivate.
• Lagano pritisnite zemlju da osigurate dobar kontakt između semena i zemlje.
• Održavajte brazde vlažnim i ne dozvolite da se zemlja osuši jer će formirati tvrdu koricu kroz koju je sitnim sadnicama teško da probiju.
• Dajte sadnicama 2.5 cm vode nedeljno.
• Kada sadnice budu visoke 2.5-5 cm, proredite ih na razmak od 7 cm. Koristite male makaze za ovaj zadatak kako ne biste izvukli obližnje korenje šargarepe u razvoju.

Prezimljavanje

Možete ostaviti biljke šargarepe u zemlji i preko zime. Obavezno temeljno opljevite područje pre prvog mraza. Obilno malčirajte područje sa oko 7 cm slame ili opalog lišća. Možda biste čak mogli razmotriti postavljanje platnenog pokrivača za redove ako živite u hladnijim predelima. Vrhovi šargarepe će uginuti, ali će korenje nastaviti da skuplja šećer kako bi preživelo hladno vreme. Čak i ako se ostavi u zemlji tokom zime, korenje može biti prilično ukusno. Uberite ove šargarepe pre dolaska ranog proleća ili će početi da formiraju cvetove.

Uobičajene štetočine i bolesti biljaka

Najveća štetočina koja napada šargarepu je mušica šargarepe. Ona polaže jaja u zemlju blizu vrha šargarepe. Kada se jaja izlegu, larve se probijaju kroz zemlju i zatim u koren šargarepe, gde se hrane i stvaraju tunele kroz šargarepu. Surlaši šargarepe mogu naneti sličnu štetu. Neke štetočine možete sprečiti rotiranjem mesta sadnje svake godine, ali najlakši metod je gajenje šargarepe ispod pokrivača za redove (baštenske tkanine).

Nematode, mikroskopski crvi, mogu postati problem kasnije u sezoni, uzrokujući jako deformisane korene. Zagrevanje zemlje kroz solarizaciju može ubiti nematode. Ako se borite sa nematodama šargarepe na određenom mestu, rotirajte na drugi usev i posadite šargarepu na drugo mesto.

Čak i ako ne primete korenje koje raste ispod površine zemlje, postoji mnogo životinja koje će želeti da jedu vrhove vaše šargarepe i nekoliko njih koje će kopati dublje. Jeleni, tekunice, zečevi, oposumi i nekoliko drugih treba držati van bašte – ograđivanje je zaista jedini efikasan metod.

Nekoliko lisnih pega i bakterijskih bolesti mogu uticati na šargarepu, poput Alternaria plamenjače lista, žutila šargarepe i bakterijske meke truleži. Nema mnogo toga što možete učiniti kada se biljke zaraze. Držite pod nadzorom i uklonite sve biljke koje pokazuju znakove bolesti. Očistite sve ostatke na kraju sezone i premestite šargarepu u drugi deo bašte sledeće godine jer mikroorganizmi mogu opstati u zemlji.

Često postavljana pitanja

Da li je lako gajiti šargarepu?

Čak i iskusni baštovani mogu imati izazov u gajenju šargarepe koja je dugačka i slatka. Vrlo često, šargarepe mogu razočarati bezukusnim, deformisanim, tvrdim korenjem. Ali uz rastresitu zemlju, malo hladnog vremena i dovoljno vode, nema razloga da ne možete uzgajati slatku, hrskavu šargarepu.

Koja je dobra prateća biljka za šargarepu?

Da bi se sprečilo stvaranje kore na zemlji i otežalo klijanje semena šargarepe, posejte seme šargarepe sa semenom rotkvice, koje će prvo niknuti i rastresiti zemlju.

Možete li gajiti šargarepu u vodi?

I da i ne. Šargarepa je koren koji ne može sam da se regeneriše. Ali postoji zabavan, zanimljiv projekat za decu koji uključuje stavljanje gornjeg dela šargarepe u čašu vode, držeći ga čačkalicama slično kao što biste uradili sa košticom avokada, i posmatranje kako korenje šargarepe raste u vodi.