Ukoliko naučite kako da pravilno uzgajate šparglu možete očekivati obilne i ukusne plodove svog rada svakog ranog proleća. Dok god ima dobre uslove za razvoj, možete računati na to da će se višegodišnja špargla pojavljivati u vašoj bašti svake godine (to je jedna od retkih višegodišnjih vrsta povrća!). Špargla sporo sazreva, ali u roku od tri do pet godina imaćete obilan rod. Svakog proleća špargla će nanovo rati, obezbeđujući više od mesec dana ovog svežeg povrća.

Izdanci špargle su mladi, pravi izbojci biljke, sa vrhovima nalik na ljuskice. Preporučuje se nošenje rukavica prilikom rukovanja mladim izdancima. Krajem leta, ženske biljke proizvode crvene bobice koje su otrovne za ljude. Kasnije u sezoni, lišće sazreva u vazdušastu, svetlozelenu paprat koja u jesen dobija zlatnu boju. Ova višegodišnja biljka se obično sadi iz korenja početkom proleća.

Sadnja špargle

Kada saditi šparglu

Špargla se može uzgojiti i iz semena oko četiri nedelje pre poslednjeg očekivanog mraza. Međutim, uzgoj iz semena će dodati nekoliko godina čekanja na ozbiljniji rod. Većina ljudi smatra da je lakše gajiti šparglu iz korenja, koje je široko dostupno u proleće. Za razliku od mnogih biljaka, korenje špargle može izdržati određenu izloženost vazduhu, i obično ćete ih naći u prodaji u ovom obliku. Trebalo bi da izgleda čvrsto i sveže, ne uvelo ili mekano.

Izbor mesta za sadnju

Kada razmišljate o tome gde da posadite šparglu u vašoj bašti, zapamtite da je to dugoročna investicija, iako možda nećete videti rod čak i tri godine. Pošto je špargla višegodišnja biljka, moraćete da odredite mesto u povrtnjaku ili, još bolje, napravite posebnu leju.

Razmak i dubina sadnje

Špargla treba prostor, zato treba da posadite korenje na razmaku od 30 do 45 centimetara. Špargla se mnogo širiti u prve dve godine, ali kada se ustabili, brzo će popuniti prostor. Starinske sorte trebaju dodatni prostor, jer proizvode seme i same se rasejavaju. Novije hibridne sorte proizvode samo muške biljke koje nemaju seme i širiće se samo kroz rast postojeće biljke.

Najčešći način sadnje špargle je u lejama. U proleće, iskopajte rov dubine oko 30 centimetara i širine 30 centimetara. Pomešajte kompost, đubrivo ili drugu organsku materiju i napravite humke na razmaku od oko 45 centimetara. Postavite korenje na vrh humke, šireći korenje niz strane. Vrh bi trebalo da bude oko 15 centimetara ispod nivoa zemlje. Prekrijte ga zemljom i dobro zalijte. Kada se pojave izdanci, dodajte još zemlje da popunite rov dok ne bude u ravni sa nivoom zemlje.

Korenje špargle formira gusto isprepletenu mrežu, što otežava uklanjanje korova. Pobrinite se da kontrolišete korov pre sadnje i dok su biljke mlade, zatim dodajte malč na leju za kontrolu korova. Izbegavajte sadnju sa drugim usevima jer špargla ne voli konkurenciju kada su u pitanju hranljive materije.

Nega špargle

Svetlost

Špargla najbolje raste na punom suncu. Bez dovoljno dnevne svetlosti, imaćete tanke izdanke i slabe biljke sklone problemima.

Zemljište

Pošto je dugovečna višegodišnja biljka, kvalitet zemljišta je ključan za uspešno gajenje špargle. Unesite dosta organske materije i pobrinite se da pH zemljišta bude u neutralnom opsegu od 6,5 do 7,0. Takođe, uklonite sav korov i veliko kamenje iz područja. Zemljište mora dobro da se drenira tako da biljke nikada ne stoje u vodi.

Zalivanje

Špargla zahteva redovno zalivanje, posebno dok je mlada; obezbedite joj 2,5 do 5 centimetara vode nedeljno tokom prve dve sezone rasta; starijim biljkama je potrebno oko 2,5 centimetara nedeljno. Razmotrite instaliranje sistema za navodnjavanje kap po kap ili cevi za natapanje u leju špargle.

Temperatura i vlažnost

Tokom sezone rasta, špargla preferira temperaturu od 21 do 29 stepeni Celzijusa tokom dana i 15 do 21 stepen noću. U proleće, špargla će početi da raste kada temperatura zemljišta dostigne 4 stepena. Svaki mraz nakon što izdanci počnu da rastu će izazvati oštećenja. Možete primetiti spor rast na temperaturama iznad 29 ili ispod 13 stepeni.

Đubrenje

Prilikom pripreme leje za šparglu, dodajte kompost i organsko đubrivo opšte namene u rov, kao i kameni fosfat, prirodni mineralni prah koji podstiče rast korena. Da bi zemljište ostalo bogato i pomoglo u ishrani biljaka špargle, prekrijte zemljište jednom godišnje kompostom. Uradite ovo rano u proleće pre nego što se pojave prvi izdanci špargle, ili u jesen nakon što se paprat osuši i poseče do zemlje. Špargla je veliki potrošač hranljivih materija, i trebalo bi joj dati i dozu đubriva sredinom proleća kada aktivno raste, prateći uputstva na etiketi proizvoda.

Vrste špargle

Noviji kultivari su uzgajani da budu samo muški, što znači da će svu svoju energiju usmeriti na rast biljke, ne na stvaranje semena. Neki popularni izbori uključuju:

• ‘Mary Washington’: Najčešće pronađena sorta; uzgajana za otpornost na rđu
• ‘Jersey Giant’: Rano daje rod i otporna je na rđu i uvenuće
• ‘Brock Imperial’: Cenjena zbog visokog prinosa
• ‘Princeville’: Dobro uspeva u toplijim klimama
• ‘Purple Passion’: Slatka ljubičasta sorta

Zelena i bela špargla

Bela špargla je ista biljka kao i zelena špargla, ali dobija belu boju kroz proces koji se zove izbeljivanje, koji uskraćuje biljci svetlost tako da ne vrši fotosintezu. Ovo se postiže prekrivanjem rastućih izdanaka zemljom ili plastičnim tunelima. Krajnji proizvod je gladak, beo i praktično bez vlakana, pod uslovom da se ubrani izdanci odmah ohlade da bi se sprečilo formiranje vlakana.

Berba špargle

U većini slučajeva, berba izdanaka špargle neće početi do treće godine nakon sadnje. Evo vremenskog rasporeda na osnovu kojeg otprilike možete zaključiti šta možete očekivati dok učite kako da uzgajate šparglu:

Prva godina

Biljkama je potrebno dosta vremena da se ustabile i izgrade korenove sisteme, posebno u prvoj godini sadnje kada izdanci nisu veliki.

Druga godina

Neki baštovani beru izdanke ako su debljine olovke ili više tokom druge godine. Za zdrave, dobro uspostavljene biljke špargle, strpljenje je ključno, tako da vam ne preporučujemo da praktikujete ovu praksu.

Treća godina

Do treće godine, trebalo bi da možete brati šparglu u periodu od otprilike prve dve nedelje. Zatim pustite nove izdanke da rastu neometano nakon te početne berbe. Paprat će se razviti iz izdanaka, stvarajući lepo, vazdušasto lišće koje hrani biljku.

Četvrta godina

U četvrtoj godini, počnite da berete izdanke koji su 12 do 17 centimetara dugi pre nego što vrh postane rastresit (prečnik nije bitan). Možete ili odlomiti izdanke ili ih iseći nožem, tik iznad nivoa zemlje. Ako koristite nož, pazite da ne posečete kasnije izdanke koji su još uvek pod zemljom i nisu iznikli.

Peta godina i posle

Slobodno možete da berete šparglu oko četiri do šest nedelja u petoj godini. U narednim godinama, izdanci će nastaviti da izbijaju iz zemlje tokom proleća. Nakon što ste brali više od mesec dana i vreme počne da se zagreva, izdanci će početi da postaju tanki. U ovom trenutku, dozvolite biljkama da izrastu u zrelu papratastu formu, koja će hraniti korenje za rod sledeće godine. Biljke špargle mogu nastaviti da rađaju 20 do 30 godina i mogu se deliti ili presađivati ako postanu preguste ili ako smatrate da bi im koristilo preseljenje.

Kako gajiti šparglu iz semena

Gajenje iz semena

Obično, baštovani gaje šparglu iz golog korenja, što pomaže da se preskoči period od dve do tri godine koliko je potrebno da se špargla razvije od semena do berbe. Međutim, ako želite da gajite šparglu iz semena, najbolje je početi u zatvorenom prostoru krajem zime pod lampom za zagrevanje.

Potopite seme preko noći pre sadnje na dubinu od oko jedan centimetar u posudu. Zemljištu će biti potrebna temperatura od 21 do 29 stepeni Celzijusa za klijanje. Potrebno je između dve do osam nedelja da seme proklija, a možete ih presaditi nakon poslednjeg mraza. Nakon toga je bitno samo strpljenje dok čekate berbu koja će uslediti nekoliko godina kasnije.

Prezimljavanje

Biljke špargle treba poseći do zemlje svake godine pre nego što počnu ponovo rasti. Odluka o tome kada ćete to učiniti je na vama. Možete ukloniti stabljike u jesen ili zimu nakon što lišće požuti i prirodno odumre. Prednost ranijeg uklanjanja biljke je što to sprečava štetnike, poput buba špargle, da prezime u stabljikama. S druge strane, ostavljanje stabljika tokom zime ima i svoje prednosti jer biljni ostaci mogu zadržati sneg, koji štiti korenje špargle na temperaturama ispod nule. U svakom slučaju, mrtve stabljike se moraju ukloniti u proleće pre nego što špargla počne ponovo rasti.

Uobičajene štetočine i bolesti biljaka

Špargla nema mnogo problema sa štetočinama. Fuzariozno uvenuće može biti problem kod starijih sorti, ali možete ga izbeći sadnjom otpornih hibridnih sorti. Najveća štetočina je buba špargla. Pratite šparglu još dok izdanci izbijaju u rano proleće, posebno tokom njihovog aktivnog perioda popodne. Ako ima samo nekoliko buba, ručno ih pokupite i ubacite u kofu sa sapunicom. U suprotnom, razblaženo ulje nima bi trebalo da ih drži pod kontrolom.

Često postavljana pitanja

Koliko godina je potrebno da špargla izraste?

Uzgoj špargle je test strpljenja! U praksi, moraćete da čekate do treće godine da uberete prve stabljike. Međutim, uživaćete u berbi špargle svakog proleća sledećih 20 do 30 godina.

Da li špargla nastavlja da raste nakon što je isečete?

Ista stabljika neće ponovo izrasti nakon što je isečete, ali u ustanovljenom zasadu špargle imaćete više stabljika koje rastu i izbijaju iz zemlje u različito vreme. Stabljike špargle koje ste isekli će ponovo izrasti sledeće godine jer je špargla višegodišnja biljka.

Koliko špargle dobijate od jedne biljke?

Obično ćete brati 10 do 15 izdanaka godišnje sa jedne zrele biljke špargle.

Može li se špargla gajiti u saksijama?

Ako ste ograničeni na gajenje u saksijama i pitate se kako da gajite šparglu u svojoj bašti, ne brinite—špargla se može gajiti u saksijama. Međutim, imajte na umu da ćete imati praznu saksiju između dve sezone rasta, i moraćete da pratite kvalitet zemljišta.

Koje su najbolje biljke za sadnju uz šparglu?

Neke od najboljih pratećih biljaka za šparglu su bosiljak, peršun, mirođija, dragoljub, plavi patlidžan, paradajz i spanać.